U julu 1994. godine batajnički časopis „Ogledalo Batajnice“ objavio je intervju sa Zoranom Đinđićem, tadašnjim predsednikom Demokratske stranke. U razgovoru se, pored tadašnjih političkih prilika u Srbiji, govori i o Batajnici, njenim problemima i položaju u okviru Beograda. Gotovo tri decenije kasnije, ovaj intervju predstavlja zanimljiv dokument jednog vremena, pa ga u nastavku prenosimo u celosti.
Prof. dr Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke
Mi ćemo da gradimo nove temelje demokratske politike u Srbiji. Kada drugi shvate da su naši temelji bolji od njihovih, onda će nam se priključiti, pa ćemo svi zajedničkim materijalom napraviti novu veliku i slobodnu zemlju – kaže dr Đinđić.
Gospodine Đinđiću, molim Vas da iskreno, što iscrpnije odgovorite na pitanja koja ću Vam ovom prilikom postaviti. Ovaj razgovor će biti objavljen u listu koji izlazi svakih 15 dana u Zemunskom naselju Batajnica – „Ogledalo Batajnice“. Do sada je izašlo samo 7 brojeva i po tome su te novine mlade, ali i ambiciozne, a naš cilj je da one uskoro postanu poznate ne samo u Beogradu već i širom naše Srbije. Zbog toga želimo da na stranicama našeg lista čitaoci „susretnu“ najvažnije ljude naše Republike. Smatrajući Vas upravo takvim, zahvaljujemo Vam što ste prihvatili ovaj razgovor i što ste bili tako predusretljivi da čitaoci našeg lista već danas mogu da pročitaju ovaj intervju.
Sve više ljudi u Srbiji misli da ste Vi najperspektivniji političar Srbije, te da su Vaši dometi znatno veći nego što ste to do sada pokazali. Ja se sa tim mišljenjem slažem, pa Vas molim da mi kažete šta Vi o tome mislite kao i o svojoj stranci?
Mislim da je Demokratska stranka najperspektivnija i da je to stvar koncepta – političkog koncepta koji je perspektivan, koji je udružen sa nekim personalnim rešenjima. To znači da nije stvar u tome da se sada neko pojavi kao ličnost, i da onda kao ličnost bude alternativa Miloševiću, već da sve to bude u spoju jedne političke koncepcije cele stranke, Demokratska stranka i njen program, i koncepcija se razlikuju po svemu od programa drugih stranaka koji su do te mere ofucani i kao reči i kao stvarnost, pa kada jedna stranka, kao moja, nađe modernu koncepciju, političku koncepciju, tema, ideja i rešenja, i ako nađe pravo personalno rešenje u ličnosti koja otelotvoruje sve to u određenom smislu, onda sve to ima određeni kredibilitet, što rezultira da ljudi veruju i u tu stranku i te ličnosti. Naravno, veruju da ti programi, te ideje i jesu logično povezani, a ne veštački spojeni.
Mislim da smo mi u Demokratskoj stranci pronašli jednu dobru kombinaciju između načina politike i personalizovanja te politike. Naša politika je dinamična. Oslanjamo se na mladost u nekom duhovnom, a ne fizičkom smislu. Naša politika oslonjena je na energičnost volje, sa jedne i na jednu vrstu optimizma životnog, naših članova, sa druge strane. Naši ljudi jesu mizantropi, nisu pesimisti. Ne prete nikome i nisu okrenuti prema prošlosti što je najvažnije – nisu destruktivni. Građani u njima vide pozitivne ličnosti i naravno da to povećava sve više broj ljudi koji nam se okreću i prilaze. U ovih šest meseci pokazalo se da su naši stavovi najbolja mešavina pozitivnog emocionalnog osećanja, sa jedne strane, sa druge strane jednog kredibiliteta, višeg kredibiliteta i sa treće strane konkretnih programskih rešenja, koje ljudi mogu da saslušaju, da o njima razmisle i donesu ličnu odluku da li je sve to u redu ili nije. Zbir sve te tri stvari čine da je Demokratska stranka, jedna pozitivna stranka sa vrlo ozbiljnom perspektivom.
Možda nisam u pravu, ali već dosta ljudi, pa i ja, pomišljaju da vi izrastate u velikog političara sa dobrom budućnošću u novog Nikole Pašića! Šta Vi kažete na to? Da li ćete biti pokretač ujedinjenja opozicionih stranaka?
Demokratska stranka je danas jedna vrsta sinteze povezivanja patriotske odgovornosti sa jakom željom da se izvrše neophodne promene, ali ne da se slepo ide u promene, po svaku cenu, pa makar to ugrožavalo narod i državu, kao što nismo ni za to da u interesu tog istog naroda i države zatvorimo oči pred svakodnevnim ponižavanjem tog istog naroda i te iste države! Mi smo, a i ja, za jednu sredinu između zdravog patriotizma sa jedne i sa druge strane zdrave i prihvatljive mere promena. To je ono što je karakterisalo stare srpske političare. Odgovor je naš: mi smo za zdravi nacionalizam koji se podrazumeva, kao i za bavljenje raznim dnevnim problemima, a nikako da za promašaje tražimo amnestiju uz odbranu da volimo svoj narod.
Uzmimo primer SPS-a, koja dnevno štetno deluje, jer braneći državni interes na svoj način u suštini ga u stvari ugrožava. Znate primer krave koja da mnogo mleka, pa ga prospe kao i mleko drugih krava. Mi smo kao stranka pronašli pravu sredinu – štitimo narodni interes tako što nećemo ni sebi, ni drugima, gledati kroz prste. Mnogi danas „štiteći“ narodni interes, u stvari ostvaruju svoj lični interes.
Hoćete li se Vi lično mnogo više založiti u mirenju opozicije?
Mislim da je to pitanje redosleda, jer mislim da ne bi bilo dobro da se ja sada pojavim kao neki koordinator ili organizator ujedinjenja opozicionih stranaka, već mi gradimo jednu novu platformu koja će biti prihvatljiva i za druge. Tako bi izbegli pomisao bilo koga da mi, i ja lično želim da se nametnem drugima. Mi ćemo da gradimo nove temelje nove demokratske politike u Srbiji, pa kada drugi shvate da su naši bolji od njihovih pokušaće da svako izgradi svoju zgradu, i da su naši temelji solidniji, onda će se i oni priključiti, pa ćemo svi zajednički sa zajedničkim materijalom napraviti novu veliku i slobodnu zemlju! Znači, ja i mi u Demokratskoj stranci želimo ne mehaničko, već organsko stvaranje opozicije.
Verovatno znate da Batajnica, koja je kao jedan mali grad u Srbiji, ima probleme, kako komunalne, tako i još mnoge druge: prevoz, tretman, zabava... Šta Vi kao lider velike stranke mislite o tome i šta bi ste uradili da možete, da ste na vlasti?
Iskreno mislim da je veliki problem u Beogradu, neravnopravnost građana Beograda. To je neravnopravnost između ljudi koji žive na Terazijama, Mirijevu, Bubanj Potoku, Batajnici ili Mladenovcu. Svi plaćaju iste doprinose za komunalije, zdravstvo, školstvo i drugo, a usluge koje im se pružaju su više nego skromne. Taj problem ćemo mi kao stranka vrlo brzo postaviti u Skupštini. Znači, mi smo za pravilo da svaki Beograđanin treba da bude ravnopravan, a to znači da ima iste i komunalne i druge usluge.
Nema nikakvog razloga da putevi i ulice u Batajnici budu lošiji, kao i komunalije, skuplji PTT impulsi i bilo šta drugo, nego u drugim delovima grada. Izdvajanje za opravke centra Zemuna su ista od strane građana kao i u Batajnici pa isti tretman treba da imaju svi. Slično je i sa uličnom rasvetom, pa i sa kontejnerima. Sve je to bolje rešeno u centru nego u naseljima. Zato kažem: kada bi smo dobili većinu u Gradskoj skupštini, sigurno bi smo pristupili ujednačavanju standarda svih delova Beograda. Ovo nije prazno, već iskreno obećanje i moje i moje stranke.
Primećujem, ne samo ja, da ste i dalje neumorni u posećivanju mesta u Srbiji, iako nije predizborna kampanja u toku?
Ne postoji mogućnost promocije naših ideja preko državne televizije. A kako zbog finansijske situacije opozicije, i naravno naše stranke, nemamo u svih 195 opština u Srbiji regionalne organizacije, preko kojih bi normalno funkcionisali, moramo da to kompenzujemo stalnim putovanjima po Srbiji. Prirodno je da ja dajem primer. Onda je logično da ako sam ja za 100 dana obišao 150 mesta, da moji saradnici obiđu bar 50! Kao naše stare vojskovođe – uvek ispred, a ne iza vojske.
Mislim da ću za narednih desetak meseci obići sva mesta i tako ličnim kontaktima nadoknaditi bar u manjim delovima ono što nam RTS uskraćuje. U suštini, danas se politika u Srbiji ne vodi iz Beograda već na terenu: u Surdulici, Leskovcu, Nišu, Valjevu... Da bi ti ljudi tamo savladali školu demokratije, koju su Beograđani odavno savladali. Tek tada ćemo moći da pobedimo u Srbiji.
Mislim da ću u narednim mesecima, obilazeći gradove i sela Srbije imati priliku da upoznam, i da me lično čuje još 500000 ljudi koji će kasnije reći još mnogima, a to je više od 1500000 građana Srbije, i to je jedina direktna i nezamenljiva kombinacija sa biračima. Naravno da je to ogroman napor, ali kada nam ne daju da se obraćamo Srbiji preko RTS-a, što svakodnevno radi SPS, ovo je jedini način.
Molim Vas da se našim čitaocima predstavite? Ko ste Vi gospodine Đinđiću?
Ja spadam u staru gardu disidenata. Tačnije, još 1972. godine sam formiran kao antikomunista, i to ne u nekom ideološkom, već u smislu funkcionisanja društva. I baš zbog toga što sam vrlo rano shvatio da ovaj sistem ne može da opstane, znači i to da nisam antikomunista ostrašćen i nerealan. To znači da nisam, kao mnogi koji su kasnije to shvatili, sada napregnuti da se isprave. Ja sada kao radikalni protivnik komunističkog sistema nemam potrebu da padam u vatru. Nikada nisam bio član komunističke, bilo koje, organizacije.
Naprotiv, sa 20 godina sam bio predsednik studentske organizacije na Filozofskom fakultetu, koja je bila opoziciona. Osuđivan sam na kaznu zatvora zbog mog opozicionog delovanja. Hapšen sam više puta zbog pokušaja organizovanja samostalnih opozicionih političkih organizacija. Morao sam da idem u inostranstvo, ali sam se uvek vraćao kada bih čuo da se priprema pokretanje nekog slobodnog časopisa ili bilo koje slobodoumne akcije.
Čim sam čuo da se priprema formiranje Demokratske stranke, vratio sam se u Zemlju i učestvovao u njenom formiranju. Verujte, od 1972. godine pa sve do formiranja Demokratske stranke uvek sam bio spreman na ulaganje ogromne energije da se stvori opozicija i političkom sistemu u Jugoslaviji. Inače, doktorirao sam filozofiju u Nemačkoj 1979. godine. Objavio sam tri knjige, i preveo pet ili šest knjiga. Moj domen je moderna filozofija – znači 20. vek!
Podvlačim, da otkako sam ušao u politički i stranački život, prestao sam da se bavim pisanjem i naukom i potpuno sam se posvetio političkom radu. Mislim da ljudi moraju da se 100 odsto opredele za posao koji rade i da se ne dele na više oblasti. Ne volim ljude koji rade više ozbiljnih poslova.
Filozof nema opravdanja ako se bavi loše politikom ili političar koji je neuspešan direktor i stalno traži opravdanje uz reči da je stručan za drugi posao, ali je uvek onaj drugi. U poslednje četiri godine sam samo profesionalni političar. Imam dvoje dece: devojčicu i dečaka. Kupio sam od zarade u inostranstvu stan u kome živim. Ekonomski sam samostalan i mogu od svoje zarade u inostranstvu da živim sa mojom porodicom, dobro, još bar desetak godina, pod uslovom da svo vreme ubuduće ništa ne zaradim.
Ne bolujem ni od kakve bolesti i potpuno smo moja porodica i ja u najboljem zdravstvenom stanju. Imamo potpuno normalan i srećan brak. Moja supruga nije politički angažovana i meni ne smeta u političkom radu. Čak niko od moje porodice i ne dolazi u prostorije Demokratske stranke. Zato i nemam probleme kao neki drugi političari sa izjavama njihovih supruga.
Istine radi, a lično mislim da Vam činim i uslugu što Vas pitam: da li ste Vi gospodine Đinđiću zaista vlasnik Koka-kole, to jest fabrike koja se nalazi na Batajničkom drumu (između Zemuna i Batajnice)? Da li je tačno da ste je kupili za novac koji ste iz inostranstva dobili na ime pomoći za prošle izbore?
To je smešno i pomisliti, a kamo li raspravljati! Ipak ću radi Vaših čitalaca, reći istinu. Ja sam preko javnog oglasa, više iz vica, nego radi koristi, pre dve godine došao u posed deonica Koka kole čiji iznos ne prelazi ni 0,01 odsto ukupnih vrednosti te fabrike. Tačnije, posedujem od izdatih 60000 deonica ukupno 150 deonica u ukupnoj vrednosti od 200 do 300 nemačkih maraka. Zaista sam to učinio vica radi, jer je već pre toga o meni kružila fama kao o velikom biznismenu. Pa, kada se već pričalo, reših da se i ja našalim i tako kupih tu beznačajnu količinu deonica. To je prava istina!
Mnoge obične građane Srbije interesuje ima li podela u Demokratskoj stranci?
Što se tiče odnosa u Demokratskoj stranci, oni su danas bez ikakvih senki. Na Skupštini u januaru ove godine, velika većina delegata Demokratske stranke je glasala za novu koncepciju i novo rukovodstvo stranke. Ima još nekoliko ljudi u Demokratskoj stranci koji se sa time ne mogu da pomire ni danas. Ali pošto smo mi Demokratska stranka, mi nikoga ne isključujemo, pa ostavljamo da svako vidi koliko je umesno da ostane u stranci sa kojom se ne slaže. Mislim da sve što se u poslednjih šest meseci događa u našoj stranci je samo dokaz njene homogenosti, a nikako podele, te ne vidim nikakvu opasnost za deobe u stranci.
Da li Vam je ponuđeno da uđete u poslednju vladu?
Jeste, i to u više navrata. Ali mi u Demokratskoj stranci, za razliku od Nove demokratije, nismo hteli da za ministarske ili druge fotelje u državi rešavamo pojedinačne slučajeve naših ljudi. Nama je bitna dobrobit celog naroda i države.
Da li bi ste pristali da pred konkurentnim liderima drugih stranaka, pred novinarima i pred TV kamerama, u direktnim duelima razgovarate. Ne samo pred izbore, već i češće, i da iskreno odgovarate na sva pitanja, pa i ona najnezgodnija, osim onih koja vređaju ukus i ljudsko dostojanstvo?
Ja mislim da bi trebalo uvesti tu praksu kod nas. Naravno, to znači da se i lideri stranke na vlasti, a i opozicije izlože pitanjima novinara i međusobnim. Smatram da bi to trebalo regulisati izbornim normama i da bi se tako očuvao ugled i novinara i sagovornika (kao bi se izbegla neumesna i vulgarna pitanja). U svakom slučaju, ja sam spreman za takve razgovore sa svima.
Gospodine Đinđiću, zahvaljujemo Vam u ime Redakcije „Ogledala“ i u ime građana Batajnice. Pozivamo Vas da posetite našu redakciju i Batajnicu.
Dragoš STOJANOVIĆ
Podelite svoje mišljenje o ovoj temi.
0 komentara
Još nema komentara. Budite prvi koji će se uključiti.
