Srpski pravoslavni kalendar

Prepodobni Grigorije Dekapolit rođen je u Isavrijskom Dekapolju krajem 8. veka. Napustio je planirani brak i postao monah, a zatim putovao po Vizantiji i Rimu. Tokom ikonoboračkih progona otvoreno je branio poštovanje ikona; poslednje godine proveo je u Carigradu.

Filimon, Apfija i Arhip bili su hrišćani iz Kolose povezani sa apostolom Pavlom. Filimonu je upućena novozavetna Poslanica Filimonu zbog odbeglog roba Onisima, dok se Arhip pominje i u Poslanici Kološanima. Predanje kaže da su u vreme progona zajedno stradali zbog vere.

Sveti Amfilohije bio je episkop Ikonije u 4. veku i blizak saradnik Vasilija Velikog i Grigorija Bogoslova. Kao pravnik obrazovan u Antiohiji kasnije je izabrao crkvenu službu. Borio se protiv arijanstva i drugih učenja koja su osporavala puno Hristovo božanstvo i učestvovao u crkvenim saborima.

Sveta Ekaterina bila je, prema predanju, veoma obrazovana mlada hrišćanka iz Aleksandrije početkom 4. veka. Na javnoj raspravi suprotstavila se paganskim filosofima i odbila da se odrekne Hrista. Posle mučenja pogubljena je mačem; čuveni manastir na Sinaju vekovima čuva mošti koje se povezuju sa njom.

Sveti Kliment Rimski bio je jedan od prvih episkopa Rima krajem 1. veka i autor znamenite Poslanice Korinćanima, jednog od najstarijih hrišćanskih tekstova van Novog zaveta. Kasnije predanje kaže da je prognan na Krim i pogubljen bacanjem u more sa sidrom oko vrata.

Sveti Jakov Persijanac bio je ugledni hrišćanin na dvoru persijskog cara Jezdegerda u 5. veku. Pod pritiskom dvora privremeno se odrekao vere, ali se posle ukora porodice duboko pokajao i javno vratio hrišćanstvu. Zbog toga je osuđen na strašno komadanje tela, po čemu je poznat kao Jakov Isečeni.

Sveti Stefan Novi bio je carigradski monah i jedan od najpoznatijih branilaca ikona u 8. veku. Za vreme cara Konstantina V odbio je ikonoboračku politiku i zbog toga bio progonjen i zatvoren. Na kraju ga je razjarena grupa vojnika izvukla iz tamnice i ubila na ulicama Carigrada.

Paramon je postradao sa velikom grupom hrišćana u 3. veku u oblasti Vitinije. Prema predanju, prolazeći pored mesta gde su zatvorenici primoravani na pagansku žrtvu, javno je osudio njihovo mučenje i ispovedio Hrista. Odmah je uhvaćen i pogubljen zajedno sa ostalima.

Sveti Andrej Prvozvani bio je ribar iz Vitsaide i brat apostola Petra. Jevanđelje po Jovanu opisuje ga kao jednog od prvih učenika koji su krenuli za Isusom, zbog čega nosi naziv Prvozvani. Predanje njegovo propovedanje vezuje za obale Crnog mora i Grčku, gde je raspet u Patrasu.

Prorok Naum delovao je u 7. veku pre Hrista i njegova kratka starozavetna knjiga posvećena je padu asirske prestonice Ninive. Proročanstvo dolazi u vreme kada je Asirija dugo bila velika sila i tlačitelj okolnih naroda. Niniva je zaista pala 612. godine pre Hrista.

Prorok Avakum živeo je verovatno krajem 7. veka pre Hrista, uoči vavilonskog uspona. Njegova knjiga ima oblik dijaloga sa Bogom o tome zašto nasilje i nepravda prolaze nekažnjeno. Poznata rečenica „pravednik će od vere svoje živ biti“ kasnije dobija važno mesto i u Novom zavetu.

Sveta Varvara bila je, prema predanju, kći bogatog pagana Dioskora iz Heliopolja. Otac ju je držao zatvorenu u kuli, ali je ona upoznala hrišćanstvo i tajno se krstila. Kada je odbila da se vrati paganizmu, predana je vlastima na mučenje, a na kraju ju je sopstveni otac pogubio.

Prepodobni Sava Osvećeni rođen je u Kapadokiji u 5. veku i još kao mladić otišao u Palestinu. Godinama je živeo kao pustinjak, a zatim osnovao Veliku lavru u dolini Kedrona kod Jerusalima. Njegov manastir postao je jedno od najvažnijih središta pravoslavnog monaštva i bogoslužbenog predanja.

Sveti Amvrosije bio je episkop Milana od 374. godine i jedan od velikih zapadnih crkvenih otaca. Pre izbora bio je rimski upravnik i još nije bio ni kršten; narod ga je iznenada izabrao za episkopa. Poznat je po suprotstavljanju carskom mešanju u Crkvu i velikom uticaju na obraćenje Avgustina.

Prepodobni Patapije poticao je iz Tebe u Egiptu i izabrao pustinjački život. Kasnije je došao u Carigrad, gde je živeo skromno kraj Vlaherne i postao poznat po duhovnim savetima i isceljenjima. Njegove mošti danas se posebno poštuju u manastiru iznad Lutraka u Grčkoj.

Začeće Svete Ane proslavlja trenutak kada su, prema crkvenom predanju, Joakim i Ana posle dugog bezdetstva dobili obećanje da će im se roditi kći Marija. Praznik je zato neposredno povezan sa početkom života Presvete Bogorodice i pripremom za buduće Hristovo rođenje.

Prepodobni Danilo Stolpnik rođen je u Mesopotamiji u 5. veku i kao mlad postao monah. Nakon susreta sa Simeonom Stolpnikom nastanio se na stubu u okolini Carigrada, gde je proveo više od trideset godina. Savetovali su ga carevi i obični ljudi, a imao je veliki uticaj na prestonicu.

Sveti Spiridon bio je episkop Trimifunta na Kipru u 4. veku, a pre toga jednostavan pastir i porodičan čovek. Učestvovao je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine. Predanje ga pamti po jednostavnosti, milosrđu i brojnim čudima; njegove mošti danas se čuvaju na Krfu.

Sveti Evstratije bio je jedan od pet mučenika koji su postradali u Jermeniji tokom Dioklecijanovog progona. Bio je ugledni gradski službenik koji se javno izjasnio kao hrišćanin nakon što je video stradanje Svetog Avksentija. Posle dugih ispitivanja i mučenja pogubljen je u užarenoj peći.

Tirs, Levkije, Filimon i Apolonije pripadaju grupi mučenika iz Egipta koji su postradali tokom progona krajem 3. i početkom 4. veka. Levkije je javno osudio progon i odmah pogubljen, Tirs je prošao kroz brojna mučenja, dok su Filimon i Apolonije bili povezani sa pokušajem da se izbegne paganska žrtva.

Sveti Elevterije bio je, prema predanju, veoma mlad episkop u Iliriku, vaspitan u hrišćanstvu od majke Antije. Tokom rimskog progona uhapšen je i odveden pred vlasti. Posle mučenja pogubljen je, a njegova majka je prišla njegovom telu i takođe bila ubijena.

Prorok Agej delovao je u Judeji posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva, oko 520. godine pre Hrista. Zajedno sa Zaharijom podsticao je narod i upravnika Zorovavelja da ponovo započnu zapostavljenu obnovu jerusalimskog hrama. Njegova knjiga ima samo dva poglavlja.

Sveti Sevastijan bio je, prema predanju, rimski oficir i tajni hrišćanin za vreme cara Dioklecijana. Koristio je položaj da hrabri zatvorene hrišćane. Kada je otkriven, vezan je za drvo i gađan strelama; preživeo je, ali je posle ponovnog javnog suprotstavljanja caru pretučen do smrti.