Srpski pravoslavni kalendar

Prepodobni Jevtimije Veliki rođen je u Melitini u Jermeniji krajem 4. veka, a monaški život proveo je u Palestini. U pustinji između Jerusalima i Jerihona osnovao je zajednicu koja je privukla mnoge učenike. Bio je poznat kao duhovnik, čudotvorac i branilac pravoslavnog učenja.

Prepodobni Maksim Ispovednik bio je visoki činovnik u Carigradu pre nego što se zamonašio. U 7. veku odlučno je branio učenje o dve volje u Hristu protiv monotelitstva. Zbog toga su mu odsekli jezik i desnu ruku i poslali ga u izgnanstvo, gde je umro 662. godine.

Sveti Kliment Ankirski rođen je u Ankiri sredinom 3. veka i veoma mlad postao episkop. Tokom dugih progona hrišćana više puta je hapšen, mučen i premeštan iz grada u grad, ali nije napustio veru. Predanje njegovo stradanje opisuje kao jedno od najdužih među ranim mučenicima.

Prepodobna Ksenija Rimljanka bila je kći rimskog senatora, rođena kao Jevsevija. Da bi izbegla ugovoreni brak, tajno je napustila Rim sa dve sluškinje i uzela ime Ksenija, što znači „strankinja“. Nastanila se u Milasi u Maloj Aziji, gde je osnovala ženski manastir.

Sveti Grigorije Bogoslov rođen je oko 329. godine u Kapadokiji i bio je bliski prijatelj Vasilija Velikog. Kao arhiepiskop Carigrada snažno je branio nikejsko učenje o Svetoj Trojici. Njegove znamenite teološke besede donele su mu naziv Bogoslov, koji Crkva daje samo malom broju svetitelja.

Ksenofont i Marija bili su bogati i pobožni Carigrađani koji su sinove Arkadija i Jovana poslali na školovanje. Posle brodoloma sinovi su, ne znajući jedan za drugoga, dospeli u Palestinu i postali monasi. Porodica se kasnije neočekivano ponovo sastala, a potom su svi izabrali monaški život.

Ovaj praznik seća na povratak moštiju Svetog Jovana Zlatousta iz Komane u Carigrad 438. godine, više od tri decenije posle njegove smrti u izgnanstvu. Car Teodosije II izašao je u susret moštima i, prema predanju, zamolio svetitelja za oproštaj zbog progona koji je pretrpeo.

Prepodobni Jefrem Sirin rođen je početkom 4. veka u Nisibisu u Mesopotamiji. Bio je đakon, učitelj, pesnik i autor velikog broja himni i tumačenja Svetog pisma, a poslednje godine proveo je u Edesi. Posebno je poznata njegova pokajna molitva koja se čita tokom Velikog posta.

Kir je bio lekar iz Aleksandrije koji je lečio bez naplate, a kasnije se zamonašio; Jovan je bio rimski vojnik koji mu se pridružio. Obojica su uhapšena dok su hrabrila hrišćanku Atanasiju i njene tri kćeri pred mučenjem. Zajedno su postradali u Egiptu početkom 4. veka.

Sveti Trifun poticao je iz sela Kampsade u Frigiji i kao mladić je čuvao guske. Predanje mu pripisuje dar isceljivanja, a naročito izbavljenje kćeri cara Gordijana od teške muke. Za vreme progona cara Dekija odbio je da se odrekne Hrista i pogubljen je oko 250. godine.

Pravedni Simeon je, prema jevanđelju, u jerusalimskom hramu uzeo malog Hrista u naručje i izgovorio molitvu „Sad otpuštaš u miru slugu svojega“. Proročica Ana, udovica od osamdeset četiri godine koja je služila Bogu postom i molitvom, takođe je prepoznala dete kao Mesiju.

Prepodobni Isidor Pelusiot bio je egipatski monah i učen čovek iz 4. i 5. veka. Napustio je ugledan svetovni položaj i nastanio se blizu Pelusija, gde je postao iguman. Sačuvano je više od dve hiljade njegovih pisama o Svetom pismu, crkvenom životu i moralu.

Sveti Fotije Veliki bio je jedan od najobrazovanijih ljudi Vizantije i patrijarh Carigrada u 9. veku. Pre patrijaršijske službe bio je visoki državni činovnik i profesor. Branio je samostalnost istočne Crkve, podsticao misije među Slovenima i ostavio bogato teološko i književno delo.

Sveti Partenije bio je sin đakona iz Melitopolja i u mladosti se bavio ribolovom, a zaradu je delio siromašnima. Postao je episkop Lampsaka u 4. veku, u vreme kada je hrišćanstvo dobijalo slobodu. Predanje ga pamti po isceljenjima i po zatvaranju paganskih hramova u gradu.

Sveti Teodor Stratilat bio je visoki rimski vojni zapovednik i upravnik Herakleje na Crnom moru. Za vreme cara Likinija javno je ispovedio hrišćanstvo i odbio da prinese žrtvu idolima. Posle teških mučenja pogubljen je početkom 4. veka.

Sveti Nikifor živeo je u Antiohiji u 3. veku i bio u teškoj svađi sa sveštenikom Saprikijem. Više puta je pokušavao da se pomiri, ali ga je ovaj odbijao. Kada je Saprikije pred pogubljenje odustao od vere, Nikifor je javno ispovedio Hrista i umesto njega primio mučeničku smrt.

Sveti Haralampije bio je sveštenik u Magneziji u Maloj Aziji i, prema predanju, doživeo duboku starost. U vreme cara Septimija Severa uhapšen je zbog propovedanja hrišćanstva i podvrgnut mučenju. Predanje navodi da su njegovo trpljenje i čudesa naveli mnoge prisutne da prime veru.

Sveti Vlasije bio je episkop Sevastije u Jermeniji početkom 4. veka. Tokom progona sklonio se u pećinu, gde su mu, prema predanju, prilazile divlje životinje, a on ih je lečio. Uhapšen je, odbio da se odrekne vere i mučenički postradao.

Prepodobni Simeon Mirotočivi je Stefan Nemanja, veliki župan i utemeljivač srednjovekovne srpske države. Pred kraj života odrekao se prestola, zamonašio se i pridružio sinu Savi na Svetoj Gori. Zajedno su obnovili Hilandar, gde je Simeon umro 1199. godine.

Prepodobni Avksentije bio je vojnik na dvoru cara Teodosija Mlađeg pre nego što se povukao u monaštvo. Živeo je kao pustinjak na gori Oksiji kod Carigrada i postao poznat kao duhovnik i iscelitelj. Učestvovao je na Halkidonskom saboru 451. godine i branio pravoslavno učenje.

Sveti Onisim bio je rob hrišćanina Filimona iz Kolose koji je pobegao od gospodara i u Rimu susreo apostola Pavla. Pavle ga je preobratio i poslao nazad sa Poslanicom Filimonu, moleći da ga primi kao brata. Crkveno predanje kasnije ga pamti kao episkopa i mučenika.