Srpski pravoslavni kalendar

Ovaj spomen posvećen je monasima manastira Svetog Save Osvećenog kod Jerusalima koje su u 8. veku napali i pobili razbojnici. Monasi su odbili da napuste lavru i sklone se, a deo njih ubijen je strelama, dok su drugi ugušeni dimom u pećini u koju su bili zatvoreni.

Prepodobni Jakov Ispovednik bio je monah i episkop koji je živeo u vreme ikonoboračkih progona u Vizantiji. Zbog odbrane poštovanja svetih ikona bio je zatvaran, progonjen i izložen patnjama. Ostao je veran svom stavu do kraja života, zbog čega je dobio naziv Ispovednik.

Sveti Nikon bio je rimski vojnik koji je, prema predanju, prihvatio hrišćanstvo posle čudesnog izbavljenja u borbi. Napustio je vojsku, zamonašio se i kasnije postao episkop. Sa velikom grupom svojih učenika postradao je na Siciliji u vreme progona cara Dekija.

Prepodobni Zaharije bio je monah poznat po velikoj smernosti. Predanje ga povezuje sa manastirskim životom u Egiptu, gde je još kao mlad podvižnik zadivio starije monahe duhovnom zrelošću. Posebno se pamti njegova pouka da pravi monah treba sebe da smatra manjim od svih.

Dan posle Blagovesti Crkva posebno proslavlja arhangela Gavrila, glasnika koji je Mariji doneo vest o Hristovom rođenju. U Bibliji se Gavrilo pojavljuje i kod proroka Danila, a u Novom zavetu javlja svešteniku Zahariji da će mu se roditi Jovan Krstitelj.

Sveta Matrona bila je hrišćanska sluškinja kod jedne Jevrejke u Solunu. Gospodarica ju je kažnjavala zato što je odlazila u crkvu i nije htela da se odrekne hrišćanske vere. Posle višestrukog zatvaranja i teških batina Matrona je umrla od zadobijenih povreda.

Prepodobni Ilarion Novi bio je iguman manastira Pelekita blizu Helesponta u 8. veku. Tokom ikonoboračkih progona odbio je da se odrekne poštovanja ikona. Njegov manastir napali su carski vojnici tokom bogosluženja, a Ilarion je pretrpeo zatvaranje i progonstvo.

Prepodobni Jovan Lestvičnik bio je monah Sinajske gore iz 6. i 7. veka. Decenijama je živeo u podvigu, a kasnije postao iguman manastira Svete Katarine. Njegovo delo „Lestvica“ opisuje trideset stupnjeva duhovnog uzrastanja i postalo je jedan od najuticajnijih monaških priručnika.

Sveti Ipatije bio je episkop Gangre u Paflagoniji i učestvovao je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine. Predanje mu pripisuje čudotvorna isceljenja. Na povratku sa jednog putovanja napali su ga protivnici hrišćanske vere i usmrtili kamenjem i udarcima.

Prepodobna Marija Egipćanka živela je u 5. veku. Posle mladosti provedene u razvratnom životu u Aleksandriji doživela je preobraćenje u Jerusalimu i povukla se preko Jordana u pustinju. Tamo je provela gotovo pet decenija u samoći i pokajanju, a njen život opisao je monah Zosima.

Prepodobni Tit Čudotvorac bio je monah i kasnije starešina opštežiteljnog manastira u 8. veku. Predanje ga pamti po blagosti, poslušnosti i daru čudotvorstva. Tokom ikonoboračkih sporova ostao je privržen poštovanju svetih ikona i pravoslavnom učenju.

Prepodobni Nikita Ispovednik bio je iguman manastira Midikije u Maloj Aziji početkom 9. veka. Za vreme cara Lava Jermenina odbio je da prihvati ikonoborstvo. Zbog odbrane ikona bio je zatvaran i premeštan iz jednog zatočeništva u drugo, a posle oslobođenja živeo je kao pustinjak.

Istočni petak je prvi petak posle Vaskrsa i praznik posvećen Presvetoj Bogorodici kao Živonosnom Istočniku. Predanje ga povezuje sa izvorom kraj Carigrada na kome su se događala isceljenja i gde je u 5. veku podignut hram Bogorodici.

Sveti Evtihije bio je patrijarh Carigrada u 6. veku i predsedavao je Petim vaseljenskim saborom 553. godine. Kasnije se sukobio sa carem Justinijanom oko jednog teološkog pitanja, pa je prognan dvanaest godina. Posle careve smrti vraćen je na patrijaršijski presto.

Prepodobni Georgije bio je mitropolit Mitilene na ostrvu Lezbos u 8. i 9. veku. Kao episkop bio je poznat po milosrđu i pomoći siromašnima. Za vreme cara Lava Jermenina usprotivio se ikonoborstvu, zbog čega je smenjen i poslat u izgnanstvo.

Irodion, Agav, Ruf i njihovi saputnici ubrajaju se među Sedamdesetoricu apostola. Irodion se u predanju smatra rođakom apostola Pavla i episkopom Patre, Agav se u Delima apostolskim pojavljuje kao prorok koji je predvideo Pavlovo hapšenje, a Ruf se pominje u Poslanici Rimljanima.

Sveti Evpsihije bio je mladi hrišćanin iz Kesarije Kapadokijske u 4. veku. Prema predanju, za vreme cara Julijana učestvovao je u rušenju paganskog hrama boginje Fortune. Uhapšen je, mučen i na kraju pogubljen, a car je zbog događaja kaznio grad.

Sveti Terentije i njegovi saputnici bili su hrišćani koji su postradali u Africi za vreme progona cara Dekija u 3. veku. Kada je upravnik naredio stanovništvu da prinese žrtve idolima, oni su odbili. Posle zatvaranja i mučenja pogubljeni su zbog svoje vere.

Sveti Antipa bio je episkop Pergama u Maloj Aziji i, prema crkvenom predanju, učenik apostola Jovana. U Otkrivenju se pominje „Antipa, verni svedok moj“ koji je ubijen u Pergamu. Predanje navodi da je mučen tako što je stavljen u užarenu bronzanu skulpturu vola.

Sveti Artemon bio je sveštenik u Laodikiji u Siriji i, prema predanju, više decenija služio Crkvi kao čtec, đakon i prezviter. Za vreme Dioklecijanovog progona uništio je paganske idole i javno ispovedio Hrista. Posle hapšenja pretrpeo je mučenja i postradao.

Sveti Martin I bio je papa Rima u 7. veku. Na saboru u Lateranu 649. godine osudio je monotelitstvo, zbog čega ga je vizantijski car Konstans II uhapsio i odveo u Carigrad. Posle ponižavajućeg suđenja prognan je na Krim, gde je umro 655. godine.

Aristarh, Pud i Trofim bili su saradnici apostola Pavla. Aristarh ga je pratio na putovanjima i bio sa njim u zatočeništvu, Trofim iz Efesa pominje se u Delima apostolskim i Pavlovim poslanicama, a Pud se navodi u Drugoj poslanici Timoteju. Predanje ih smatra mučenicima rane Crkve.

Agapija, Hionija i Irina bile su tri hrišćanske sestre iz okoline Soluna koje su postradale tokom Dioklecijanovog progona početkom 4. veka. Odbile su da jedu hranu prinetu idolima i da predaju svete knjige. Agapija i Hionija spaljene su, a Irina kasnije pogubljena.

Sveti Simeon Barsaba bio je episkop Seleukije-Ktesifona i poglavar Persijske crkve u 4. veku. Za vreme cara Sapora II odbio je da prikupi poseban porez od hrišćana i da se pokloni suncu. Pogubljen je zajedno sa velikim brojem sveštenika i drugih vernika.