Srpski pravoslavni kalendar

Sveti Talalej bio je mladi lekar iz Fenikije koji je pomagao bolesnima bez naplate. Za vreme cara Numerijana uhapšen je u Anazarvu i odbio da prinese žrtvu idolima. Predanje opisuje više neuspelih pokušaja da ga pogube, nakon čega je na kraju posečen mačem.

Sveti Vasilisk bio je rođak i saputnik mučenika Evtropija i Kleonika. Posle njihovog stradanja ostao je u zatvoru u Amaseji, a zatim je odveden u mesto Komane. Odbio je da prinese žrtvu idolima i pogubljen je mačem početkom 4. veka.

Sveti Mihailo bio je episkop Sinade u Frigiji početkom 9. veka. Kao diplomata cara Nikifora putovao je u Bagdad i na Zapad, ali je tokom vladavine Lava Jermenina odbio ikonoborstvo. Zbog odbrane svetih ikona smenjen je i poslat u izgnanstvo, gde je i umro.

Prepodobni Simeon Divnogorac rođen je u Antiohiji u 6. veku. Još kao dete izabrao je asketski život i godinama živeo na stubu na Divnoj gori kod Antiohije, po čemu je dobio nadimak. Oko njega se razvila monaška zajednica, a predanje mu pripisuje dar isceljivanja.

Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja vezuje se za 9. vek, kada je časna glava pronađena u Komani u vreme ikonoboračkih nemira. Posle obnove poštovanja ikona svečano je preneta u Carigrad. Praznik je treći u kalendaru koji čuva sećanje na pronalaženje ove relikvije.

Sveti Terapont bio je episkop na Kipru i postradao je zbog hrišćanske vere u vreme progona. Predanje kaže da je posle mučeništva njegovo telo preneto u Carigrad zbog arapskih napada na Kipar. Njegove mošti povezivane su sa brojnim isceljenjima.

Sveti Nikita bio je episkop Halkidona u 8. veku i posebno poznat po brizi o siromašnima, udovicama i putnicima. Tokom ikonoboračkih progona branio je poštovanje svetih ikona. Zbog toga je trpeo progonstvo i pritiske, ali nije promenio svoje učenje.

Sveta Teodosija bila je mlada hrišćanka iz Tira u Fenikiji. Tokom Dioklecijanovog progona prišla je zatvorenim hrišćanima pred sudom i zamolila ih da je se sete kada stanu pred Boga. Zbog tog javnog gesta uhapšena je, mučena i pogubljena početkom 4. veka.

Prepodobni Isakije bio je monah koji je došao u Carigrad u 4. veku kada je car Valens podržavao arijanstvo i zatvarao pravoslavne hramove. Otvoreno je upozorio cara da vrati crkve pravoslavnima. Posle Valensove smrti osnovan je manastir u kome je Isakije postao duhovni starešina.

Sveti Jerma ubraja se među Sedamdesetoricu apostola i pominje se u Poslanici Rimljanima, gde mu apostol Pavle šalje pozdrav. Crkveno predanje smatra ga episkopom u Dalmaciji. U starom hrišćanstvu sa njegovim imenom povezivano je i poznato delo „Pastir“, iako autorstvo nije sasvim izvesno.

Sveti Justin Filosof rođen je početkom 2. veka u Samariji i dugo je tražio istinu u različitim filozofskim školama. Posle prelaska u hrišćanstvo nastavio je da koristi filozofiju u odbrani vere i napisao dve Apologije. U Rimu je uhapšen i pogubljen oko 165. godine.

Sveti Lukilijan bio je, prema predanju, stariji paganski sveštenik iz Nikomidije koji je prihvatio hrišćanstvo. Tokom progona u 3. veku odbio je da se vrati paganskim žrtvama. Mučen je zajedno sa četvoricom mladića, a na kraju je razapet na krst.

Sveti Mitrofan bio je prvi episkop Vizantiona koji se u predanju vezuje za doba cara Konstantina. Zbog starosti nije mogao lično da učestvuje na Prvom vaseljenskom saboru 325. godine, pa ga je zastupao prezviter Aleksandar. Umro je ubrzo po završetku sabora.

Sveti Dorotej bio je episkop Tira i doživeo veoma duboku starost. Preživeo je Dioklecijanov progon, a posle Konstantinovog dolaska na vlast vratio se na svoju katedru. Predanje kaže da je tokom vladavine Julijana Odstupnika ponovo progonjen i mučenički postradao.

Prepodobni Visarion bio je egipatski pustinjak iz 4. ili 5. veka i učenik velikih pustinjskih otaca. Žitije ga opisuje kao čoveka krajnjeg siromaštva koji je većinu života proveo putujući bez stalnog boravišta. Sačuvane su priče o njegovoj izuzetnoj uzdržljivosti i čudima.

Sveti Teodot bio je gostioničar iz Ankire koji je tokom Dioklecijanovog progona skrivao hrišćane, pomagao zatvorenicima i sahranjivao mučenike. Kada je tajno izvadio iz jezera tela sedam pogubljenih hrišćanki i sahranio ih, bio je prijavljen vlastima, mučen i pogubljen.

Sveti Teodor Stratilat bio je rimski vojni zapovednik i upravnik Herakleje na Crnom moru. Za vreme cara Likinija javno je ispovedio hrišćanstvo i uništio idole koji su mu poslati radi žrtvovanja. Posle teških mučenja pogubljen je mačem početkom 4. veka.

Sveti Timotej bio je episkop Pruse u Vitiniji i živeo je u 4. veku. Predanje ga pamti kao propovednika i iscelitelja koji je mnoge priveo hrišćanstvu. Za vreme cara Julijana Odstupnika uhapšen je zbog propovedanja i pogubljen mačem.

Vartolomej i Varnava pripadaju apostolskoj generaciji. Vartolomej je jedan od Dvanaestorice i predanje njegovo propovedanje vezuje za Istok, dok je Varnava bio Kipranin i bliski saradnik apostola Pavla na prvom misionarskom putovanju. Obojica su u predanju završila život mučenički.

Prepodobni Onufrije Veliki bio je pustinjak koji je, prema žitiju, proveo oko šezdeset godina potpuno sam u egipatskoj pustinji. Pred kraj života sreo ga je monah Pafnutije, koji je zabeležio njegovu priču. Onufrije je postao jedan od najpoznatijih simbola krajnjeg pustinjačkog podviga.

Sveta Akilina poticala je iz grada Bibla u Fenikiji i odrasla u hrišćanskoj porodici. Još kao devojčica propovedala je veru svojim vršnjacima. Za vreme Dioklecijanovog progona, sa svega oko dvanaest godina, uhapšena je, mučena i na kraju pogubljena.

Prorok Jelisej bio je učenik i naslednik proroka Ilije u 9. veku pre Hrista. Njegov život opisuje Druga knjiga o carevima, gde mu se pripisuju brojna čuda: isceljenje vojskovođe Nemana, umnožavanje ulja, podizanje deteta i očišćenje otrovne hrane.

Manuil, Savel i Ismail bili su braća iz persijske porodice i vojnici koje je car poslao kao izaslanike caru Julijanu Odstupniku. Kada su u Halkidonu odbili da učestvuju u paganskoj žrtvi, Julijan ih je dao uhapsiti. Posle mučenja pogubljeni su mačem u 4. veku.