Božićni post 2025. počinje 28. novembra po gregorijanskom kalendaru (15. novembra po julijanskom) i traje 40 dana, sve do Badnjeg dana – 6. januara. Ovo je jedan od najvažnijih perioda duhovne i telesne pripreme pred proslavu Rođenja Hristovog – Božića.
Trajanje i dve faze posta:
Božićni post ima dva dela – blaži i strožiji.
1. Blaži deo posta (28. novembar – 30. decembar)
Ponedeljak, sreda, petak: stroži post, posti se na vodi
Utorak i četvrtak: dozvoljeno je ulje i vino
Subota, nedelja i veliki praznici: dozvoljena riba
Napomena: Na Vavedenje Presvete Bogorodice (4. decembar) riba je dozvoljena čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
2. Strožiji deo posta (31. decembar – 6. januar)
Ponedeljak, sreda, petak: post na vodi
Utorak, četvrtak, subota, nedelja: dozvoljeni ulje i vino
Riba se više ne jede u ovoj fazi posta
Badnji dan i veče – 6. januar
Najstroži post. Veruje se da se tada posti isključivo na vodi, bez ulja i vina. Mada u najvećem broju kalendara koji se koriste u parohijama SPC u Srbiji stoji:
Post na ulju.
To znači:
dozvoljena su jela bez mesa, mleka i jaja,
dozvoljeno je ulje i vino,
riba se ne jede jer je završni period posta.
Trpeza treba da bude skromna
Najčešća jela za Badnje veče u Srbiji su:
pasulj (posni)
riblja supa ili pečena riba (ali mnogi izbegavaju ribu jer je strožiji period)
kupus, krompir, posne salate
masline
med, orasi, suvo voće
posna sarma (ako se pravi)
pogača bez kvasca (česnica se pravi tek sutradan za Božić)
Napomena: Iako je strožiji deo posta, mnoge porodice zadržale su tradiciju da se riba jede i na Badnje veče. Drugi se drže strožijeg pravila da riba ne ide posle 31. decembra. I jedno i drugo postoji.
Veoma je važno da se ne pretera u jelu
Naglasak je na smirenju, simbolici i duhovnoj pripremi — Badnje veče nije gozba.
Zašto se posti?
Pravoslavna crkva uči da je post pre svega duhovna disciplina, a tek onda promena u ishrani.
Suština je u:
uzdržavanju od mrsne hrane, alkohola, cigareta
smirivanju misli i izbegavanju svađa, ogovaranja i negativnih dela
molitvi, praštanju, smirenosti
milosrđu i dobrim delima
pripremi za ispovest i pričešće
Post bi trebalo da popravi čovekov odnos prema sebi, Bogu i ljudima oko njega.
Pravi post počinje u mislima i srcu!
Crkva često naglašava da „post bez molitve i dobrih dela nije pravi post“. Zato se vernici tokom ovog perioda trude da se očiste od loših navika, jačaju strpljenje, praštaju i unose više dobrote u svakodnevni život.
