Strasna nedelja, poznata i kao Velika nedelja ili Stradalna nedelja, poslednja je nedelja Velikog posta i priprema pravoslavne hrišćane za najvažniji praznik – Vaskrs. Ova nedelja je posvećena sećanju na Hristova stradanja, njegov ulazak u Jerusalim, poslednje dane života, raspeće i smrt. Evo šta je karakteristično za nju:
Dani i njihovo značenje:
Veliki ponedeljak – sećanje na dolazak Hrista u Jerusalim i osuđivanje bezplodnog smokvinog drveta (simbol ljudi bez vere).
Veliki utorak – priče o mudrim i ludim devojkama, poziv na duhovnu budnost.
Velika sreda – Juda izdaje Isusa za 30 srebrnjaka. Postoji običaj da se posebno posti toga dana.
Veliki četvrtak – Isusova Tajna večera. Tog dana se često farbaju jaja, prvo crveno (simbol Hristove krvi).
Veliki petak – dan Hristovog raspeća i smrti, najtužniji dan hrišćanstva. Strogi post (ni ulje, ni voda). Nema kuvanja, radova, niti veselja. Vernici odlaze u crkvu da celivaju Plaštanicu.
Velika subota – dan tišine, dok Isus počiva u grobu. Vernici se pripremaju za Vaskrs.
Običaji:
Farbanje jaja (uglavnom četvrtkom, prvim se farba crveno jaje – "čuvarkuća").
Nema svadbi, veselja, muzike, ni većih okupljanja osim liturgijskih.
Post i molitva su pojačani – naročito na Veliki petak.
Plaštanica se iznosi u crkvi (na Veliki petak) i celiva se do Vaskrsa.
U nekim krajevima žene ne peru veš, ne koriste iglu – kao znak žalosti.
Činjenice i značaj:
Strasna nedelja je vrhunac Hristovog zemaljskog života i misije.
Njena simbolika je duboko duhovna i pokajnička.
Svaki dan u crkvi ima posebnu službu – svečanu, produženu i punu simbolike.
Kroz stradanja Hristova, priprema se pobeda nad smrću – Vaskrsenje.
RASPORED BOGOSLUŽENJA U CRKVI ROĐENJA PRESVETE BOGORODICE
RASPORED BOGOSLUŽENJA U CRKVI SVETOG ARHANGELA GAVRILA
RASPORED BOGOSLUŽENJA U CRKVI SVETE NEDELJE
RASPORED BOGOSLUŽENJA U CRKVI SVETOG JOVANA ŠANGAJSKOG
RASPORED BOGOSLUŽENJA U CRKVI SVETE BRAĆE ĆIRILA I METODIJA NA BUSIJAMA
