Šta bi pravi Dom kulture doneo Batajnici?

Izgradnja Doma kulture u Batajnici – uticaj na lokalnu zajednicu

Šta je dom kulture i njegova uloga

Dom kulture je ustanova (često i zgrada) namenjena razvoju kulturnog života jedne zajednice. U tradiciji Srbije i bivše Jugoslavije, domovi kulture su bili centri gde su se odvijale razne kulturne i obrazovne aktivnosti: pozorišne predstave, kino projekcije, izložbe, koncerti, sekcije folklora, književne večeri, radionice i slično. Njihova osnovna uloga bila je da podignu opšti kulturni nivo sredine i da budu „prirodno, organizaciono i programsko utočište” za amatersko kulturno stvaralaštvo. Drugim rečima, dom kulture služi kao infrastruktura koja lokalnim grupama, umetnicima i građanima pruža prostor i podršku za kulturne programe. Istorijski posmatrano, domovi kulture su bili mesto gde su se ljudi okupljali kako bi zajedno stvarali, učili i uživali u kulturi, doprinoseći tako očuvanju tradicije i identiteta zajednice.

Multifunkcionalni dom kulture – sadržaji i funkcije

Jedan multifunkcionalni dom kulture u Batajnici mogao bi obuhvatiti više različitih sadržaja i namena, kako bi odgovorio potrebama lokalnog stanovništva. Ključne funkcije takvog centra uključivale bi:

• Kulturni programi: Prostor za pozorišne predstave, koncerte, folklorne nastupe i bioskop. Batajnica već ima Pozorište amatera Batajnice osnovano 1994. godine​, koje bi konačno dobilo odgovarajuću scenu za svoje predstave. Takođe, sala doma kulture mogla bi da služi za projekcije filmova (bioskop jednom nedeljno ili mesečno), što je značajno jer u Batajnici ne postoji bioskop.
  
  

• Edukativne aktivnosti: U sklopu doma kulture mogu se organizovati radionice, kursevi i predavanja za sve uzraste. To uključuje likovne i muzičke radionice za decu, kurseve jezika, informatičke obuke, sekcije fotografije, kao i tribine i predavanja za građane na razne teme. Mnogi domovi kulture imaju i biblioteku ili čitaonicu kao deo objekta, gde posetioci mogu da pozajme knjige ili uče.
  
  

• Omladinski centar: Omladina bi imala posebno mesto – omladinski klub ili dom omladine unutar centra. Tu bi mladi mogli provoditi slobodno vreme u kreativnim aktivnostima, organizovati svoje događaje (npr. muzike večeri, takmičenja, projekcije filmova, gaming turnire), ili jednostavno imati siguran prostor za druženje umesto na ulici. Ovakav prostor bi podstakao mlade da budu aktivni i da razvijaju talente u svom naselju.
  
  

• Društveni i zajednički sadržaji: Dom kulture bi služio i za šire društvene potrebe zajednice. Na primer, veća sala mogla bi se koristiti i za skupove građana, svečane akademije, proslave državnih praznika, humanitarne manifestacije, pa i za potrebe mesne zajednice. U manjim salama ili klubovima unutar objekta sastajale bi se penzionerske organizacije, udruženja žena, radionice rukotvorina, i druga lokalna udruženja. Na taj način dom kulture postaje dnevna soba cele zajednice – mesto gde se ljudi svih generacija okupljaju, komuniciraju i sarađuju.
  
  

Posebna prednost multifunkcionalnog centra jeste u tome što objedinjuje sve ove sadržaje na jednom mestu. Jedan takav dobro osmišljen objekat mogao bi prepodne da bude učionica ili galerija, popodne da prima decu na dramsku sekciju, uveče da prikaže film ili predstavu, a vikendom da ugosti koncert ili izložbu lokalnih umetnika. Time bi Batajnica dobila dinamičan centar kulturnog i društvenog života, umesto da stanovnici za svaki događaj moraju ići u centar Zemuna ili Beograda.

Značaj za mlade i za sve generacije

Dobro opremljen dom kulture bio bi od posebne koristi mladima u Batajnici, ali i ostalim generacijama. Pre svega, omladina čini jednu od najbrojnijih grupa u ovom prigradskom naselju, te često nema dovoljno kvalitetnih mesta za izlaske i aktivnosti. Kulturni centar bi im pružio alternativu kafićima ili sporadičnom okupljanju – tu bi mogli pohađati muzičke i dramske sekcije, učestvovati u kreativnim radionicama, organizovati koncerte i izložbe svojih radova, ili jednostavno gledati filmske projekcije prilagođene njihovim interesovanjima. Tako se mladi kulturno obrazuju i kvalitetnije provode slobodno vreme, umesto da svaki sadržaj traže u gradu​. Primetan je primer Pasjana, malog mesta na Kosovu, gde je pre nekoliko godina pokrenuta izgradnja doma kulture upravo da bi omladina imala gde da se okuplja i da „konačno mogu da vežbaju folklor” u svom selu. Slično tome, batajničkim srednjoškolcima i studentima takav prostor bi mnogo značio – za njihove maturske priredbe, koncerte školskog benda, debate, pa i kao mesto za učenje i druženje posle škole.

Naravno, sve generacije bi imale koristi. Stariji građani dobili bi mesto za druženje i aktivno starenje – mogli bi posećivati večeri folklora, pozorišne predstave na lokalu ili učestvovati u penzionerskim sekcijama (npr. hor, šahovski klub, sekcija starih zanata). Vrlo je važan aspekt i međugeneracijska povezanost: kada pod istim krovom deluju različite generacije, dolazi do prenošenja znanja i tradicije. Kroz kulturno-umetnička društva (KUD-ove) koja bi delovala u domu kulture, stariji članovi zajednice mogu prenositi svoje veštine i znanja na mlađe – npr. u folkloru, zanatima ili muzici – čime se obezbeđuje da tradicija ostane živa i prilagođena novom vremenu. Dom kulture bi, dakle, postao stecište gde se prirodno mešaju energije mladosti i iskustvo starijih, na obostranu korist.

Važno je istaći i to da bi kulturni centar u Batajnici poboljšao kvalitet života za sve građane. Kultura nije luksuz već potreba svake zajednice – omogućava ljudima da se izraze, da se edukuju i zabave. Kroz razne manifestacije i kurseve, mnogi građani bi mogli otkriti nove hobije ili talente, što podiže opštu satisfakciju životom u naselju. Takođe, zajednički kulturni događaji jačaju komšijski duh i povezanost stanovnika – kada se ljudi okupljaju na koncertu lokalnog benda ili na dečjoj priredbi, stvaraju se uspomene i osećaj pripadnosti zajednici.

Potrebe i preduslovi za izgradnju objekta

Da bi se izgradio kvalitetan dom kulture u Batajnici, potrebno je pažljivo isplanirati veličinu, sadržaje i ulaganja. Batajnica je najveće naselje u opštini Zemun sa preko 34 hiljade stanovnika (više stanovnika nego mnogi manji gradovi u Srbiji), što sugeriše da objekat treba da bude dovoljno kapaciteta za tako veliku zajednicu.

Veličina i prostor: U zavisnosti od budžeta, dom kulture bi mogao biti zgrada površine od oko, recimo, 1.000–1.500 m², kako bi mogao da smesti sve neophodne sadržaje. U toj zgradi centralno mesto zauzela bi velika višenamenska sala sa binom i oko 300 sedišta – dovoljno velika za pozorišne predstave, koncerte ili projekcije filmova. Pored glavne sale, tu bi bile 1–2 manje sale ili učionice za probe, radionice i sastanke (npr. prostorije za dramsku i muzičku sekciju, za kurseve jezika, za probu folklornog ansambla). Takođe, planiran je izložbeni hol ili galerija za likovne postavke i okupljanja, biblioteka ili čitaonica i klub prostor sa kafeterijom gde bi posetioci mogli da se zadrže pre i posle programa. Ne treba zaboraviti ni prateće sadržaje: garderobu za izvođače, magacin za opremu, kancelarije uprave ustanove kulture, sanitarne čvorove, kao i tehnčku opremu (rasveta, ozvučenje, projekciona oprema).

Oprema i tehnologija: Današnji domovi kulture teže da budu tehnološki opremljeni. To znači da bi bila potrebna savremena audio-vizuelna oprema (projektori za filmove, razglas za koncerte, pozorišna rasveta, svetlosni pult), kao i računaraska oprema. Ministarstvo kulture često finansira upravo nabavku rasvete i ozvučenja za domove kulture u manjim sredinama (npr. za Dom kulture u Rekovcu izdvojeno je preko 2 miliona dinara za novu opremu)​, što pokazuje da se na to računa odvojeno od same gradnje. Zato je planiranje budžeta za opremanje podjednako važno kao i za građevinske radove.

Okvirna ulaganja: Finansijska konstrukcija za ovakav projekat zavisi od obima – prosta zgrada sa jednom salom može koštati relativno manje, dok multifunkcionalni centar sa kompletnom opremom predstavlja značajnu investiciju. Iskustva drugih mesta pokazuju širok raspon ulaganja. Na primer, izgradnja novog doma kulture u manjoj sredini (Pasjane na KiM) finansirana je delom sa 200 hiljada evra od jednog ministarstva plus dodatna sredstva drugog, ukupno oko nekoliko stotina hiljada evra. S druge strane, rekonstrukcije postojećih centara u gradovima često prelaze 10–20 miliona dinara (≈100–200 hiljada evra) za pojedine faze. Za Batajnicu, koja bi verovatno gradila od temelja, realna investicija bi mogla biti reda nekoliko miliona evra kada se uračunaju svi troškovi (projektovanje, gradnja, oprema, uređenje okoline). To je značajan iznos, ali imajući u vidu veličinu populacije koju bi objekat opsluživao, ulaganje je opravdano dugoročno. Postoje državni fondovi i konkursi (poput programa „Gradovi u fokusu” Ministarstva kulture) gde opštine konkurišu za sufinansiranje ovakvih projekata, što bi Grad Beograd svakako mogao da iskoristi.

Održavanje: Pored same gradnje, treba planirati i održavanje i kadar. To znači da bi Grad morao obezbediti sredstva za godišnje troškove (struja, grejanje, osoblje) i formirati ustanovu (kulturni centar) koja bi upravljala programom. U personalnom smislu, potreban je stručni tim: direktor ustanove, organizator programa, tehničari za svetlo i ton, bibliotekar (ako bude biblioteka), domari i sl. Ovo su sve preduslovi da dom kulture zaživi punim plućima, a ne da zgrada bude prazna. Dobra vest je da mnogi mladi stručnjaci (diplomirani glumci, menadžeri u kulturi, likovni umetnici) često traže prilike da rade u struci, pa bi jedan takav centar u Batajnici i zapošljavao mlade kadrove.

Primeri drugih mesta i njihova iskustva

Batajnica nije usamljena u želji da ima dom kulture – mnoga manja i srednja mesta u Srbiji poseduju ovakve ustanove i one su često srce lokalnih dešavanja. Vredi pogledati par konkretnih primera kako bi se shvatilo šta sve dom kulture može da donese zajednici:

• Vojka (Srem) – malo mesto od oko 5.000 stanovnika u opštini Stara Pazova ima svoj dom kulture i aktivno ga koristi. U njemu se održavaju pozorišne predstave i filmske projekcije. Nakon pauze, 2021. godine ponovo su pokrenute gostujuće predstave u Domu kulture Vojka – sala je bila puna meštana koji su uživali u profesionalnoj komediji​. Takođe, dom kulture u Vojki služi i za koncerte lokalnih rok grupa, književne večeri, pa i školske priredbe, čime praktično svake nedelje postoji neki sadržaj. Ovo pokazuje da i relativno malo mesto može da održi živim kulturni život ako ima adekvatan prostor.
  
  

• Ivanjica – varošica u zapadnoj Srbiji (~12.000 stanovnika) ima Kulturni centar (Dom kulture Ivanjica) koji je opremljen velikom salom, malom salom („plava sala”) i galerijom. U Ivanjici se tokom cele godine odvijaju kulturni programi: od filmskih dana (projekcije najnovijih filmova za decu i odrasle), preko pozorišnih predstava domaćih glumaca, do koncerata i izložbi. Dom kulture Ivanjica je centralno mesto i za njihov čuveni festival humora “Nušićijada” – tokom festivala velike programske aktivnosti dešavaju se upravo u salama ovog doma kulture. Ovo je primer kako jedna takva ustanova može da bude i turistički adut grada, jer manifestacije privlače posetioce sa strane.
  
  

• Pasjane (Kosovsko Pomoravlje) – i u izrazito malim sredinama domovi kulture znače mnogo. U selu Pasjane, u opštini Parteš, skoro je izgrađen dom kulture, i već se planira da on bude regionalni centar za kulturne manifestacije tog kraja. Lokalni čelnici ističu da do sada nisu imali takav prostor i da će omladina konačno imati gde da se okuplja i kulturno uzdiže u svom mestu​. Zanimljivo je da se projekat finansira zajednički kroz više izvora, jer se smatra da će doprineti ostanku mladih ljudi na tom području i boljoj budućnosti za sve. Ovaj primer naglašava koliko čak i jedan manji dom kulture (prilagođen veličini sela) može imati simbolički značaj – da ljudi osete da nisu zaboravljeni i da i oni mogu da organizuju proslave, koncerte i druge događaje u svom mestu, a ne da za sve moraju putovati u veće gradove.
  
  

• Još mnogi primeri: Gotovo svaka opština u Srbiji ima barem jednu ustanovu kulture ovog tipa – bilo da se zove dom kulture ili kulturni centar. Na primer, Dom kulture “Jovan Tomić” u Novoj Varoši (gradić od 8 hiljada stanovnika) nedavno je obnovljen i u njemu se održavaju festivali dečjeg folklora i projekcije filmova. Dom kulture u Trgovištu (varošica od samo ~5 hiljada stanovnika) iako u siromašnom kraju, i dalje funkcioniše i planira mu se obnova jer je jedino mesto okupljanja u tom udaljenom kraju. Novi Banovci i Stari Banovci (sela u opštini Stara Pazova) imaju svoje domove kulture gde se održavaju plesne priredbe i rock večeri. Čak i prigradska naselja u Beogradu poput Barajeva, Lazarevca, Mladenovca – sva imaju svoje centre za kulturu koji rade punom parom (nude biblioteke, bioskopske projekcije, muzičke škole, itd.). Iz ovih primera vidimo da infrastruktura kulture nije rezervisana samo za velike gradove; naprotiv, u manjim sredinama ona često ima još veću ulogu kao glavno mesto društvenog života.
  
  

Dugoročni efekti na razvoj zajednice

Izgradnja doma kulture u Batajnici imala bi višestruke dugoročne pozitivne efekte na razvoj lokalne zajednice. Pre svega, ojačao bi se kulturni identitet naselja. Batajnica bi dobila simbol i centar koji je definiše – mesto gde se neguju lokalne tradicije (npr. kroz folklor i istorijske izložbe o Batajnici), ali i stvara novi, savremeni kulturni izraz mlade generacije. Tako se stvara kontinuitet identiteta: poštuje se prošlost, ali se živi u skladu sa sadašnjošću i gleda u budućnost. Stanovnici bi mogli da kažu da njihov kraj ima svoj kulturni dom, što psihološki podiže ponos i pripadnost zajednici.

Dalje, tu je efekat na međugeneracijsku povezanost i socijalnu koheziju. Kroz programe koje bi dom kulture nudio, ljudi različitih godina, interesovanja i pozadina dolazili bi u kontakt. Na primer, zajedničke manifestacije (poput novogodišnjeg koncerta ili izložbe fotografija stare Batajnice) okupiće i mlade i stare, koji će razmenjivati iskustva. Stariji će ceniti energiju mladih, a mladi će učiti od starijih o istoriji svog mesta. Ovakva solidarnost generacija izgrađuje se upravo na mestima gde oni provode vreme zajedno – a dom kulture je idealna platforma za to. U manjim sredinama gde postoje kulturno-umetnička društva, primećeno je da su ona često jedini kanal kulturne participacije i da kroz njih tradicija živi jer se prenosi znanje starijih na mlađe. Dom kulture bi omogućio da takva društva u Batajnici cvetaju, što znači da bi i veze među generacijama jačale.

Ekonomski i društveni razvoj zajednice takođe bi osetio korist. Iako se možda na prvi pogled ne čini, ulaganje u kulturnu infrastrukturu ima i ekonomske benefite dugoročno. Aktivniji kulturni život može pokrenuti različite prateće delatnosti: lokalni ugostitelji bi imali više posla kada se održavaju programi (ljudi odlaze na piće posle predstave, ili deca kupuju užinu posle probe folklora), mogu se razviti i mali biznisi vezani za kulturni turizam ako neki događaj privuče posetioce sa strane (npr. godišnji festival, smotra folklora, sajmovi knjiga ili rukotvorina). Takođe, postojanje doma kulture povećava atraktivnost naselja za život – porodice radije ostaju ili se doseljavaju u mesto gde imaju sadržaje za decu i sebe. U slučaju Batajnice, koja se ubrzano razvija i raste, kulturni centar bi pomogao da se razvoj izbalansira, da Batajnica ne bude samo spavaonica za Beograd, već i samostalno mesto sa svojim duhom. Kako je naveo i jedan resorni ministar prilikom gradnje doma kulture u Pasjanu, “najbolji primer boljeg života je kada imate priliku da napravite objekat za kulturu i obrazovanje dece”, jer to ljudima daje razlog da ostanu i veruju u budućnost svog mesta​.

Na duže staze, dom kulture u Batajnici značio bi stalnu investiciju u ljude. Svaka manifestacija, kurs ili koncert koji se tu održi, ulaže u znanje, kreativnost i povezivanje građana. Mlada osoba koja otkrije talenat na dramskoj sekciji možda će sutra postati glumac; grupa entuzijasta koja pokrene festival može Batajnicu staviti na kulturnu mapu Srbije. Čak i ako ne ciljamo tako visoko, sam kvalitet svakodnevice bi se popravio – imalo bi se gde otići uveče, nešto novo naučiti, upoznati komšije. To je neprocenjivo za jednu zajednicu.

Zaključak: Izgradnja doma kulture u Batajnici nije samo građevinski poduhvat, već strateška investicija u ljudske resurse i društveni kapital lokalne zajednice. On bi bio mesto gde se neguje prošlost, živi sadašnjost i kuje budućnost Batajnice. Kroz bogate kulturne, edukativne, omladinske i društvene sadržaje, takav multifunkcionalni centar bi dao snažan podsticaj razvoju zajednice, jačanju njenog identiteta i povezivanju svih generacija koje u njoj žive. Batajnica bi dobila srce – prostor koji će kucati ritmom kreativnosti, znanja i zajedništva za sve njene stanovnike.