Iako živimo u vremenu kada su supermarketi dostupni na svakom ćošku, pijace u Srbiji – pa tako i u Batajnici – i dalje imaju posebno mesto u životima mnogih ljudi. Subotom ujutru, dok se još pije prva kafa, već se može videti gužva na batajničkoj pijaci. I nije to samo zbog navike. Pitanje koje se sve češće postavlja jeste: zašto i dalje biramo pijacu u 2025. godini, uprkos brojnim marketima koji nude “sve na jednom mestu”?
Odgovor je jednostavan, ali višeslojan – pijaca nije samo mesto kupovine, već i deo naše kulture, svakodnevice i zdravijeg izbora.
Na pijaci, povrće i voće dolaze direktno iz ruku proizvođača. Nema skladištenja po hladnjačama nedeljama, nema dodatnih obrada da bi duže trajali. Rajčice koje kupiš ujutru na pijaci – vrlo verovatno su ubrane juče popodne. To je ogroman kvalitet kada je reč o hranljivosti i ukusu.
Dodatno, na pijaci se najčešće prodaje ono što je u sezoni – što znači da ne kupuješ paradajz iz uvoza u februaru, već ono što priroda trenutno nudi. Na taj način, tvoje telo dobija ono što mu je potrebno u pravo vreme – baš kao što su to činile generacije pre nas.
U supermarketu uzimaš robu s police. Na pijaci – imaš kontakt s prodavcem, često istim onim kog znaš godinama. On zna šta voliš, zna odakle ti je porodica, i nekad će ti i spustiti cenu „za stalnu mušteriju“. Iako zvuči kao romantičan detalj, zapravo je to primer zajednice na delu.
U Batajnici postoji nekoliko tezgi koje se prenose s kolena na koleno, i ljudi ih biraju jer znaju da je to domaća roba. Poverenje se stvara vremenom, a to je nešto što nijedan supermarket ne može da ponudi.
Jedna od najčešćih zabluda jeste da je pijaca skuplja. Istina je da cene mogu varirati, ali na pijaci mnogo češće možeš da prođeš jeftinije – posebno ako znaš kada da ideš. Pred kraj dana, cene često padaju jer prodavci ne žele da vuku robu nazad.
Takođe, ovde ne plaćaš brend. Ne plaćaš pakovanje, transport, reklame – već direktno ono što je ubrano. Kilogram krastavaca na pijaci često bude i do 30% jeftiniji nego isti takav u marketu sa logom.
Kupovinom na pijaci, ti direktno podržavaš male proizvođače. To su ljudi koji ne mogu da se probiju u velike lance, koji nemaju velike zasade, ali imaju kvalitet i znanje. Tvoja kupovina njima znači mnogo – to su dinari koji ne odlaze multinacionalnim lancima, već ostaju u lokalnoj zajednici.
U Batajnici ima dosta domaćih proizvođača iz obližnjih sela – Surčin, Ugrinovci, Dobanovci – koji svakog dana donose robu i nude direktno kupcima.
Nema ničeg sličnog osećaju šetnje kroz pijacu. Mirisi svežeg peršuna, cike prodavača koji nude „domaća jaja“, starija baka koja prodaje cveće iz svoje bašte, ili neko ko nosi ceger i razgovara s prodavcima kao sa komšijama.
To je deo našeg identiteta. Na pijaci ne kupujemo samo hranu – već iskustvo koje ima dušu. I u svetu koji je sve više digitalan, sterilno uređen i brz – to je upravo ono što nam ponekad najviše treba.
Dok smo deca, raspusti i praznici deluju beskonačno dugi, a svaki dan pun je novih otkrića. Međutim, u odraslom dobu godine prolete kao tren. Ovaj fenomen ima veze sa načinom na koji naš mozak obrađuj...
