U planu izgradnja istražne bušotine u okviru toplane „Batajnica” koja će pokazati na koji način energija podzemne vode može da se koristi. – Cilj je da se svi potencijali povežu kako bi se bar delimično oslobodili od energetske zavisnosti.
Geotermalni resursi neiscrpan su izvor energije, a prestonica izgleda njima ne oskudeva. U analizi koju je u prethodne tri godine uradio Rudarsko-geološki fakultet istraženo je 18 mesta i utvrđeno da je na šest lokacija gde su gradske toplane moguće koristiti ovaj potencijal. Daljim istraživanjima, kao najperspektivnije su se pokazale tri, a to su toplane „Batajnica”, „Borča” i „Dunav”. To znači da je dubina na kojoj se nalazi topla voda, kao i sama temperatura tih podzemnih voda na ove tri lokacije takva da ju je moguće primeniti u sistemu daljinskog grejanja. Na pojedinim lokacijama utvrđene su znatno više temperature, ali i znatno veće dubine (više od 3.000 metara), pa su ulaganja u takvu investiciju, kao i troškovi eksploatacije visoki.
– Ideja nam je da prvo krenemo sa radovima kod toplane „Batajnica” jer bismo na toj lokaciji mogli da više od 80 procenata potrošnje gasa zamenimo geotermalnom energijom. Praktično, samo u najhladnijim danima kada su temperature vazduha u minusu bismo morali da dodajemo malo gasa. U planu je i korišćenje geotermalnog potencijala i u Borči, gde bi on takođe mogao da menja gas u velikoj meri, kao i u toplani „Dunav” gde bi učešće geotermalne energije u ukupnoj potrošnji energije bilo manje. Ovde je nešto niži postotak zamene jer je ova toplana velika – objašnjava Vanja Vukić, direktor „Beogradskih elektrana”.
Kada je reč o Batajnici, završena je druga faza studije, a u toku ove godine trebalo bi da se krene sa trećom fazom istraživanja, odnosno sa radovima na projektu istražne bušotine. Na području prestonice do sada u ovom obimu nisu rađena istraživanja.
– Zbog toga ćemo u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom raditi metar po metar bušotine. Naša namera je da omogućimo naučnicima da obave svoja istraživanja i da na taj način naš rad bude doprinos nauci. Videćemo da li će posao moći da obavi neka od domaćih firmi. Postoje one koje su radile naftne bušotine za NIS, a ove bušotine za geotermal su slične njima. Ako ovaj posao ne bude mogao da obavi neko naš, svakako ćemo ići na međunarodne tendere – objašnjava Vukić.
Predviđeno je da se geotermalna energija koja bude proizvedena u toplani koristi za grejanje stambenih objekata, kao i za zagrevanje sanitarne vode.
– Kada budemo uradili istražnu bušotinu, imaćemo precizne informacije (temperature, hemijski sastav vode, dubinu, kapacitet…) na osnovu kojih ćemo odlučiti u kom pravcu ćemo dalje eksploatisati geotermalnu energiju. Naš cilj je da se u što većoj meri zameni uvozni prirodni gas i da se za grejanje koriste naši resursi. Sa time smo već počeli. Već oko mesec dana koristimo toplotnu energiju kapaciteta od 55,6 megavata iz energane u „Vinči” koja za rad koristi komunalni otpad. U poslednje vreme u toplani na Konjarniku, iako smo imali jutarnja uključivanja, nismo koristili gas, već toplotnu energiju iz Vinče. Cilj nam je da objedinimo više obnovljivih izvora i da sve te potencijale povežemo kako bismo se bar delimično oslobodili energetske zavisnosti – ističe Vukić.
Primer za to je i toplodalekovod Obrenovac – Novi Beograd, čija je gradnja već počela. Kada on bude završen, topla voda iz termoelektrane „Nikola Tesla” koristiće se za grejanje Novog Beograda. Razmatra se i gradnja solarnog sistema za toplanu na Ceraku, ali tu mora da se proceni koliko bi taj projekat bio isplativ jer su za to potrebne velike površine, a zemljište u Beogradu je sada veoma skupo. U „Elektranama” se trenutno radi i studija o izgradnji akumulatora toplote. Tu bi se uz manja dogrevanja čuvala toplotna energija i mogla bi da se koristi dan-noć 365 dana u godini. Bila bi to „zlatna rezerva” grada.
– Ideja nam je da napravimo jedan stabilni sistem i unapredimo ga. Uzor nam je bečka toplana koja objedinjuje nekoliko vidova energije u jedan sistem za grejanje. U budućnosti bi trebalo uključiti korišćenje otpadne toplotne energije iz svih potencijalnih izvora (sistemi vodovoda i kanalizacije, budući metro, data centri…). Cilj je ostvarivanje osnovnih načela koje postavlja predlog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije, čije se usvajanje očekuje, a to su: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i primena inovacija i novih tehnologija. Kapaciteti obnovljivih izvora nisu na prvi pogled veliki, ali suština je u tome da ih bude što više i da budu objedinjeni. Pored svih ovih napora koje „Elektrane” kao kompanija ulažu, potrebno je da naši sugrađani daju svoj doprinos u održanju energetske stabilnosti. Pre svega mislim na smanjenje potrošnje, odnosno potrebe za toplotnom energijom primenom mera energetske efikasnosti na njihove objekte i stanove (izolacija fasada, zamena stolarije i sl.) – naglašava Vukić.
