Dečiji park u ulici Batajničkih žrtava u Batajnici napravljen je pre nekoliko godina sa jasnom i dobrom idejom – da najmlađima u ovom delu naselja obezbedi mesto za igru, druženje i boravak na otvorenom. Za mnoge porodice koje žive u blizini, upravo je ovaj park jedno od retkih mesta gde deca mogu bezbedno da provode vreme napolju.
Nažalost, slika tog prostora danas ne ostavlja isti utisak kao kada je park izgrađen.
Polomljene klupe, oštećeni betonski nosači, grafiti po spravama i zidovima, razbacano smeće i neispravne ili polomljene sprave za igru ukazuju na to da park već duže vreme nije u stanju kakvo bi jedno dečije igralište trebalo da ima. Roditeljima male dece takav prostor ne uliva sigurnost, a sam park gubi svoju osnovnu svrhu – da bude prijatno i bezbedno mesto za boravak.
Ono što dodatno zabrinjava jeste utisak da se stanje ovog parka postepeno pogoršava već duži period.
Kako javni prostor počinje da propada
U urbanizmu i sociologiji često se govori o takozvanoj „teoriji razbijenog prozora“. Suština ove ideje je jednostavna: kada se prvi znaci zapuštenosti ne uklone na vreme – polomljena klupa, grafit ili razbacano smeće – prostor počinje da šalje poruku da o njemu niko ne brine.
Takva poruka vrlo brzo dovodi do novih oštećenja.
Jedna oštećena daska na klupi ubrzo postaje potpuno uništena klupa. Jedan grafit postaje deset novih. Sprava koja prestane da bude funkcionalna ubrzo prestaje da se koristi i vremenom potpuno propadne.
Na taj način javni prostor ulazi u začarani krug u kome svako novo oštećenje dodatno ubrzava propadanje.
Park kao zajednički prostor
Park u ulici Batajničkih žrtava koriste različite generacije. Najmlađa deca dolaze zbog igre, stariji učenici zbog druženja, a roditelji i komšije često tu provode deo vremena na otvorenom.
To je potpuno prirodno – parkovi su upravo zamišljeni kao mesta gde se ljudi okupljaju.
Međutim, kada takav prostor ostane bez dovoljno održavanja i nadzora, lako dolazi do situacije u kojoj sitna oštećenja postaju sve češća, a park vremenom gubi svoju osnovnu funkciju.
Odgovornost ne može da se svede samo na savest građana
U ovakvim situacijama često se može čuti stav da bi građani trebalo više da čuvaju javnu imovinu. U tome svakako ima istine – odnos prema zajedničkom prostoru mnogo govori o jednoj zajednici.
Međutim, iskustvo pokazuje da oslanjanje isključivo na savest pojedinaca retko daje trajne rezultate.
U svakom uređenom gradu javni prostori opstaju zato što postoji sistem: redovno održavanje, nadzor, komunalne službe i jasna pravila. Upravo zato postoje institucije koje brinu o redu i javnoj imovini.
Izgradnja parka je važan prvi korak, ali održavanje i zaštita tog prostora jednako su važni. Bez toga i najbolje zamišljeni projekti vremenom gube svoju vrednost.
Šta bi moglo da pomogne
Postoji više mera koje su se u mnogim gradovima pokazale kao efikasne u očuvanju parkova i dečijih igrališta.
Redovno i brzo održavanje
Oštećenja koja se popravljaju na vreme sprečavaju dalje propadanje prostora.
Uklanjanje grafita i redovno čišćenje
Brzo uklanjanje grafita i smeća sprečava stvaranje utiska zapuštenosti.
Video nadzor
Kamere u javnim parkovima danas su uobičajena praksa u mnogim sredinama. Njihova svrha nije samo sankcionisanje, već pre svega prevencija vandalizma.
Prisustvo komunalnih službi
Povremeni obilazak komunalnih službi ili komunalne policije često ima snažan preventivni efekat.
Jasna pravila i odgovornost
Kada postoji svest da se javna imovina nadgleda i da za njeno uništavanje postoje posledice, ponašanje se često menja.
Mladi mogu biti deo rešenja
Važno je naglasiti da parkovi nisu namenjeni samo najmlađima. Oni su mesta gde se susreću različite generacije.
U mnogim gradovima upravo su stariji učenici i mladi ljudi postali deo rešenja u očuvanju parkova, jer takve prostore doživljavaju kao mesto gde provode deo svog slobodnog vremena.
Kada postoji osećaj da je park zajednički prostor svih koji žive u tom kraju, mnogo je veća verovatnoća da će biti i više brige o njegovom stanju.
Zašto je ovaj park važan za Batajnicu
Batajnica nema veliki broj parkova i igrališta. U pojedinim delovima naselja, poput ovog u ulici Batajničkih žrtava, upravo ovakvi prostori predstavljaju jedino mesto gde deca mogu da se igraju na otvorenom u neposrednoj blizini svojih domova.
Zbog toga svaki park ima mnogo veći značaj nego što na prvi pogled izgleda.
On je mesto susreta komšija, mesto gde deca upoznaju drugare, gde roditelji provode vreme na svežem vazduhu i gde jedan kraj dobija svoj mali centar života.
Vreme za zajedničko rešenje
Stanje jednog parka možda deluje kao mali komunalni problem, ali način na koji se odnosimo prema javnim prostorima često govori mnogo o kvalitetu života u jednoj zajednici.
Dobro uređeni parkovi retko su rezultat slučajnosti. Oni su posledica ravnoteže između građana koji koriste prostor, institucija koje ga održavaju i pravila koja se poštuju.
Zato je važno da se pitanje ovog parka u ulici Batajničkih žrtava ne posmatra samo kao problem koji je već nastao, već kao prilika da se prostor ponovo uredi i obezbedi da ostane očuvan i u godinama koje dolaze.
Jer parkovi nisu samo komunalna infrastruktura.
Oni su mesta gde odrastaju generacije.
