Upoznavanje momaka i devojaka obično je bilo po seoskim slavama ili svečarima kako Sremci nazivaju krsnu slavu na koje su dolazili gosti iz drugih mesta kod šire i uže rodbine. To su bila mesta gde su se mladi upoznavali bez posrednika. Mladi iz istog mesta okupljali su se oko javnih česmi, na mobama ili nekom drugom zajedničkom poslu u kojem učestvuje više osoba. Kada je očigledno da su se dve mlade osobe svidele jedna drugoj na scenu stupaju babe, tetke, dedovi. Njihov zadatak je da se raspitaju o devojci ili momku i da provere da li su u krvnom srodstvu. Posle raspitivanja obavezno se prelazilo na zakazivanje sastanka kod mladine familije. Taj čin se naziva prosidba, gde se izaslanici mladoženje raspituju da li je devojka slobodna, odnosno da nije slučajno nekom obećana.
Dolazak je po pravilu propraćen gostoljubivošću domaćina i zagledanjem, kibicovanjem svega što okružuje goste, tražeći neku manu ili zapažajući detalje koji će se gostima dopasti i koje će sa velikom radošću prepričavati ostalim ukućanima kada se vrate kući. Posle prosidbe, na red dolazi veridba. Ona je podrazumevala darivanje prstena mladi. Na veridbu su išli stariji ukućani: stričevi, ujaci, tetke sa najužom familijom. Prilikom veridbe delili su se pokloni svim ukućanima. Prilikom dogovaranja utvrđivali su se i finferi odnosno omladina koja je imala zadatak da poziva na svadbu i vodi evidenciju ko će sigurno doći, a ko ne može usled sprečenosti. Pozvani gosti koji dolaze na svadbu dobijaju na poklon košulju koja se vezuje oko ramena i struka, a ko ne može da dođe on vezuje peškir na čuturu sa rakijom. Svadba je dan venčanja u crkvi. Na venčanju pored ukućana, obavezno je prisutan kum, stari svat, vojvoda (u pitanju je zet familije).
Vojvoda (zet) je organizator svadbe, a pored njega bitan je i baša ili stari svat (ujak) koji je imao zadatak da kupi venčanicu i cipele za mladu. Svadba je obično održavana u dvorištu, u jesen kad ima rakije i vina i kada se završe poslovi na polju. Interesantan običaj bilo je prikazivanje. To je bio je običaj kada vojvoda ili belov obaveštava sve prisutne na svadbi šta je ko dobio na poklon. Svaki poklon vojvoda ili belov proprati sa čašom pića. Sastavni i obavezni deo svadbe bila je muzika sa pesmom i igrom, a takođe su bili neizostavni bećarci (poskočice) i razne pošalice. Nakon svadbe, omladina iz mladine kuće dolazila je u kuću mladoženje i taj običaj se zvao povođani. Kada bi prošla svadba, pristupalo se još jednom običaju koji se zvao veliki gosti i odnosio se na utvrđivanje dana kada će mladina familija (tetke, strine...) moći da po prvi put dođu kod mlade u posetu zajedno sa obaveznim poklonima.
