Batajnica u turskom popisu 1566/1567

Osnovne podatke za naš rad nalazimo u knjizi Brusa Mekgouena „Sirem Sancagi mufassal tahrir defteri“, objavljenoj u Ankari, 1983. U njoj je dat celokupan fiskalni popis Sremskog sandžaka iz 1566/7 godine. Publikovani dokumenti su prvorazredan izvor o životu i radu srpskog življa. Pobrojana su sva naselja i njihovi kućedomaćini, pustare, crkve, manastiri, sveštenici. Zapisano je šta je uzgajano od domaćih životinja i šta sejano po njivama. I sve u korist poreza koji su uz pomoć seoskih knezova ubirali turski činovnici. Davanja su delom u novcu i delom u naturi.

Poreski sistem u Batajnici

U Batajnici je registrovano 28 vlasnika imanja i svi su bili Srbi. Članovi domaćinstava nisu zabeleženi. Meštani su uživali pravo pune svojine nad svojim kućama i okućnicama. Svo drugo obradivo zemljište pripadalo je državi, koja je za njegovo korišćenje ubirala desetinu na godišnjem nivou.

Teritorijalna podela i porezi

U turskoj upravnoj podeli Srem je podeljen na 16 nahija, odnosno okruga. Batajnica je pripala Zemunskoj nahiji. Umesto harača, žitelji su plaćali tzv. filuriju – 70 akči po kući, koja je uzimana na Đurđevdan. Takse su ubirane i za stočarske, poljoprivredne i zanatske proizvode.

Privredna delatnost Batajničana

Osnovna privredna delatnost davnašnjih Batajničana bila je poljoprivreda. Na poljima se od žitarica najviše uzgajala pšenica, zatim dolaze ječam i raž, zob i proso. Sve je prvenstveno korišćeno za ishranu i jednim delom za trgovinu. Pšenica je mlevena u vodenicama koje su se nalazile u blizini sela Crvena Crkva, jugoistočno od Batajnice. Cena mlinarine po jednom kamenu koštala je 50 akči.

Poljoprivredni proizvodi i porezi

U baštama i njivama sadilo se:

• sočivo

• grašak

• pasulj

• kupus

• bostan

• crni i beli luk

Upisana je i taksa na voće, kao i ona na vinsku burad. Taksiranje na vino vršeno je samo kada se vino prodavalo. Dalje, meštani su uzgajali lan i konoplju, pretežno za spravljanje odeće. Čaure lana su nakon branja smeštane u korpe od pruća i na konjskim zapregama dopremane do sela, dok je konoplja kvašena na obližnjim barama.

Stočarstvo

Najviše je zastupljeno ovčarstvo, dok drugo mesto zauzima gajenje svinja (7–8 komada po kući). Popularnost ovaca meri se činjenicom da je porez po grlu bio četiri puta manji od poreza na svinje. U mestu je zabeleženo 1.600 ovaca (55 po domaćinstvu). Na prethodnu sumu dodavao se i porez na ovčarinu i torovinu, za ovce i koze starije od godinu dana. Porez je plaćan samo na sitnu stoku, a ne i za krupnu, konje, volove i krave.

Sledeći porez je tzv. poljačina. On se uzimao u slučajevima kad stoka napravi štetu na usevima u poljima. Imamo i dažbinu na seno i drva. Pčelarstvo je takođe bilo prisutno – med je u to vreme služio kao lek i začin, a vosak za osvetljenje i crkvene praznike.

Ukupan porez na naselje

Ukupan porez iznosio je 140 akči na celo naselje, a izdvajala se desetina od prihoda.

Porez na neveste

Imamo i porez na neveste. Rasporez je vršen na celo selo, prema broju sklopljenih brakova. Ako se mlada prvi put udavala, uzimalo se 60 akči. U slučajevima kada je brak sklopljen po drugi put, iznos je bio upola manji. Ukoliko je buduća nevesta bila siromašna, taksa je umanjivana za polovinu. Batajničani su za ove potrebe izdvojili 64 akči, na osnovu čega je teško utvrditi koliko ih je stupilo u brak.

Ostale takse i dažbine

Sledeća taksa je baduhava. To je bila neka vrsta policijske dažbine, za održavanje reda i mira, kažnjavanje prestupnika i nadoknadu štete. Pridodajmo i poslednji porez na tapiju, koji je naplaćivan samo od onih meštana koji tri godine neopravdano ne obrađuju zemlju. Zemljište čak je moglo biti oduzeto ukoliko se ne bi obrađivalo u navedenom periodu.